Katren
Za Nikolu Živanovića
Znam da si razumeo dodir tame
Što ne veruje više nikom
Ko ne govori vezanim stihom
Ili bar ćuti kao nadgrobni kamen
I znam da si neme bezvodne predele
I večito mirovanje zvezda
Spoznao u trenu kada krenula je najezda
Reči koje lome snove poletele
Ali i posle trajanja dugog dve decenije
Još bivaš nestalan kao senka
Zar je potrebno odbaciti svaki trag čoveka
Da bi odrastao pesnički genije?
