Iz recenzije Aleje Časovnika
Nikola Živanović je "klasičan pesnik". Njegov stih je čvrst a reči organizovane u disciplinovan potiljak. On im ne doyvoljava rasipanje i neprestano traži stav "mirno". Zbog toga je njegov stih, katkad "umoran", kao da bi sa radošću, samo da sme, zatražio "voljno". Ali takvi trenuci nisu presudni. Presudna je Živanovićeva "volja za formu, kojoj on najčešće pridaje uzbudljiv i lepo organizovan misaon sadžaj. U sonetima sa kraćom formom Živanović pokazuje ne malo umeće, a trosložne rime predstavljaju ga kao pesnika koji ne samo da išćitava savremenu literaturu, već ume sa njom na odgovarajući način da se nosi. U dužim oblicima, Živanović pokazuje izvesne onirične uvide uz ambiciju da opeva zagrobni svet.
